je korejska borilačka veština nastala 40-ih godina dvadesetog veka spajanjem različitih veština koje su se vežbale u to vreme. Njeno ime dolazi iz reči Tae (태, hanja 跆), što znači udariti nogom, Kwon (권, hanja 拳), što znači udariti rukom i Do (도, hanja 道), što znači put. Tekvondo je udaračka veština koju odlikuju atraktivne nožne tehnike i brzina. disciplina koja nam pokazuje načine jačanja našeg duha i životne energije, treniranjem našeg tela i uma. Danas se tekvondo smatra jednom od najpopularnijih borilačkih veština i sportova,i jedan je među zvaničnim sportovima na Olimpijadi, a broj vežbača u svetu se procenjuje na više od 100 miliona.

Tekvondo se deli na pet sastavnih delova:

• Osnove (Kibon)
• Forme (Poomsae)
• Samoodbrana (Hosinsul)
• Lomljenje (Kyokpa)
• Borba (Kyorugi)

Većina klubova se danas specijalizuje za takkmičarski deo tekvondoa (borbeni trening i vježbanje forma), no svi su delovi tekvondoa važni za postizanje majstorskih zvanja.

Na samom početku, trening tekvondoa je naličio karateu i sastojao se od vežbanja tradicionalnih stavova, blokova i udaraca. Danas se tradicionalnim tehnikama ne posvećuje mnogo vremena i u većini škola su ih zamenile vežbe na vreći i s fokuserima.

Osnove tekvondoa dele se na

• stavove (npr. jahaći stav – juchun seogi, prednji stav – ap kubi ili zadnji stav – dwit kubi),
• blokade (npr. gornja blokada – olgul makki ili donja blokada – arae makki),
• udarce rukom (npr. udarac šakom – jumok jirugi ili udarac spoljnom ivicom dlana – sonnal chigi), te
• udarce nogom (npr. kružni udarac – dollyo chagi ili bočni udarac – yop chagi).

Cilj učenja osnova je razvijanje pravilne tehnike, korišćenje celog tela, i očuvanje tradicije tekvondoa.