Aikido je japanska borilačka veština prvenstveno odbrambenog karaktera nastala tridesetih godina dvadesetog veka. Osnovao ga je Morihej Uešiba sabiranjem svojih iskustava iz daito-rju aikijutsu i rada sa štapom i mačem. Aikido objedinjuje veliki broj tehnika koje koriste principe energije i pokreta kako bi se napad preusmerio i neutralizovao. Na svom najvišem nivou aikido se može koristiti u samoodbrani bez nanošenja ozbiljnijih povreda napadaču. Smatra se jednom od najtežih borilačkih veština i, po obimu tehnika, najširih.

Pored telesnih tehnika aikido obuhvata i rad sa tradicionalnim japanskim oružjem – štapom, mačem i nožem (obično drvenim u svrhu treninga). Veštine stečene u praksi sa oružjem su neprocenjive u telesnim tehnikama. Mnogi pokreti proistekli iz umetnosti mača prevedeni su u aikido samodbranu bez oružja. Većina tehnika može se izvesti na isti način i sa oružjem i bez njega.

Iako je aikido relativno mlada borilačka veština, njeni koreni sežu 800 godina unazad tokom kojih su tehnike korišćene i razvijane na bojnom polju i u ekstremno neprijateljskim uslovima. Danas je aikido sastavni deo vojne i policijske obuke širom sveta. S obzirom da tehnike ne zahtevaju veliku fizičku snagu ovom veštinom se mogu podjednako baviti i žene i muškarci najrazličitijih uzrasta.